ИН МЕМОРИАМ
Радич Нешковић (1939 – 2024)
Из Чачка је стигла тужна вест. У 85-ој години преминуо је Радич Нешковић, некадашњи члан ИО Шаховског Савеза Југославије.
Искрено верујем да ће Радич Нешковић у сећању љубитеља шаха остати упамћен не као шаховски функционер већ, пре свега, као човек који је волео шах и шахисте и који је, захваљујући личном ентузијазму и огромној животној енергији, учинио да Чачак половином деведесетих година прошлог века постане, уз Београд, најзначајнији шаховски центар Савезне Републике Југославије.
Као оснивач и директор „Сточар банке“ и један од угледнијих чачанских привредника тог времена, Радич је користио свој утицај да мобилише не само потенцијале банке на чијем челу је био, већ и великог броја успешних привредних субјеката из Чачка, а све ради обнављања интересовања за древну игру у граду на Морави.
Нећу се бавити пуким фактографским набрајањем свега што је учињено у периоду између 1993. и 2002. године, а потрајало би, већ ћу се осврнути на само неколико детаља који најбоље одсликавају однос који је Радич имао према шаху и шахистима.
За разлику од већине успешних људи које је пут нанео у српски шах и пре и после њега, а који су улагали искључиво у професионалне такмичарске екипе на чијем челу су били и као мерило личног успеха рачунали само резултате које би постизали на екипним такмичењима, Радич је подједнако улагао у популаризацију древне игре у Чачку. Љубитељи шаха у граду на Морави су тих година сваке јесени у оквиру својеврсног шаховског фестивала могли уживо на делу да виде наше најбоље шахисте, укључујући ту и великане светског шаха. Круна свих организаторских прегнућа тих година био је велемајсторски турнир „Сточар банка 96“ који је све до недавно, уз супертурнире Инвестбанке у Београду, био најзначајнији шаховски догађај у Србији у последњих тридесетак година.
Радич је паралелно улагао и у омладински шах и то је чинио на најразличитије начине. Своју најранију такмичарску афирмацију, као првотимци „Борца Сточар банке“ или као учесници позивних омладинских турнира у Чачку стекли су Иван Иванишевић, Роберт Маркуш, Михаило Стојановић, Милош Шћекић и други.
Радич је имао и једну, нажалост ретку особину, код успешних људи на овим просторима, а то је свест о томе да време не почиње да се рачуна од њега, ма колико био успешан у томе чиме се бавио. Зато је иницирао рад на књизи „60 година Шаха у Чачку од 1937 до 1997“ са жељом да се од неумитног заборава отме све што је било везано за развој древне игре у граду на Морави. Књига је написана и представља лепо, сентиментално подсећање на све оне који су на неки начин уткали део себе у шаховски и не само шаховски живот Чачка. Овај текст такође дугује понеки заборављени детаљ књизи, које без Радичеве иницијативе и далековидости, не би ни било.
На крају, без обзира што сам навео да такмичарски резултати „Борца Сточар банке“ нису били искључиви мотив за Радичев ангажман, они су просто морали доћи као логичан исход вишегодишњег систематичног рада. Борац се из вишедеценијског сивила просечности за кратко време уздигао до самог врха … 1996. године освојен је Куп Југославије, а 2001. Борац је постао шампион Југославије, етаблиравши се у том периоду као један од 3-4 најјача и најстабилнија шаховска колектива у земљи. Последњи успех остварен је освајањем трећег места на екипном шампионату Југославије у Будви 2002. године, а онда су стигла нека друга времена и Радич се постепено повукао из шаха, али га љубав и интересовање за игру на 64 поља до краја живота нису напустили.
Иван Маринковић,
интернационални мајстор, некадашњи играч и капитен „Борца Сточар банке“
П.С. Сахрана и опело ће се обавити у суботу 27. априла у 13 сати на Новом гробљу у Чачку, парцела Н, број 164
