Шахисти Ужица с тугом и болом опростили су се од Милоша Мише Познановића, оснивача, председника и играча ШК Слануша. Он је изненада преминуо 14. августа, а сахрањен три дана касније на ужичком гробљу Доварје.
Милош је у дужем периоду не само успешно играо шах, већ и креирао шаховски живот у овом граду. Игра на 64 поља била му је љубав од младалачких дана. Бавио се њоме посвећено као и другим својим хобијима: музиком, колекционарством, филателијом, завичајном историјом.
Међу шахистима ће Мишо Тамбурица (како су га многи звали по инструменту који је свирао најбоље у граду) трајно остати упамћен пре свега као диван човек и пријатељ, увек спреман за дружење, шалу, брзопотезну партију, учешће у свакој шаховској активности. Чинио је то с ентузијазмом и добром вољом, уз предузимљивост каква се не виђа, на добробит шаха и пријатељства међу људима.
Деценијама се Мишо прихватао захтевних организација турнира и такмичења, како оних сениорских тако и за младе шахисте. Истрајавао је да све прође беспрекорно, у најбољем реду и фер плеју, чак и у временима кад то није било нимало лако.
Памти се да је као председник Шаховског клуба Слобода пласманом у Прву савезну лигу остварио највећи успех у историји ужичког шаха. Основао је затим Шаховски клуб Слануша, за који се заједно са својим најближим пријатељима две деценије такмичио у лигашким и куп надметањима. Имао је титулу мајсторског кандидата, био и шаховски судија. Истицао се у тим активностима и на ширем подручју, као потпредседник скупштине Шаховског савеза Србије и у два мандата председник ужичког Регионалног шаховског савеза.
Свет шаха знао је и поштовао изузетног човека Милоша Познановића, председника клуба, капитена и играча чије су заслуге немерљиве, а одлазак огроман губитак за ужички шах. Његова слика трајно ће бити на зиду њему омиљеног ужичког шах клуба.
Мишо је с пријатељима радо играо и преферанс, игру у којој је такође оставио запаженог трага и организовао првенства на нивоу града. Своје слободно време, знање, таленат уносио је у све чега се прихватао. Увек уз осмех и лепу реч за људе око себе.
Својим свестраним стварањем Мишо Познановић је утиснуо дубок печат у разноврсне активности Ужица, за шта је награђен и високим градским признањем. Свима с којима се дружио и играо част је што су имали таквог пријатеља, саиграча, организатора. Нека му је вечна слава и хвала.
Фотографије из приватне архиве:
Како је играо Мишо:
ТВ емисија локалне телевизије у којој говори Милош Познановић о чувеном велемајсторском турниру у Ужицу, далеке 1996. године: